Vino je tradicija koja traje vekovima. Vino je sofisticirano piće za koje su potrebne godine da bi se postigao savršen ukus. Svaka boca je fermentisana naukom i istorijom.
Evo nekoliko zabavnih činjenica o vinima.
1. Grožđe je najzasađenije voće u celom svetu.
2. Tona grožđa se može proizvesti u 720 boca vina.
3. Da bi ublažili žeđ, ljudi su pre nekoliko vekova pili vino umesto vode. U to vreme voda nije bila čista, a prirodna fermentacija, kada se pravi vino, mogla je da ubije izazivače tifusa i kolere.
4. “Strah od vina”, a to se zove enofobija.
5. Tokom ranog rimskog doba ženama je bilo zabranjeno da piju vino. Žene koje su njihovi muževi uhvatili kako piju vino mogle su biti ubijene.
6. Žene su podložnije dejstvu vina od muškaraca. Delimično je to zbog biologije, jer žene imaju manje enzima u sluznici želuca potrebnih za razgradnju alkohola.
7. U staroj Grčkoj, domaćin večere je pio prvi gutljaj vina da bi se uverio da vino koje se služi gostima nije otrovano. Čin kurtoazije je bio mesto gde je nastala fraza „piti za svoje zdravlje“.
8. Širom sveta postoji 10.000 sorti grožđa.
9. “Aroma” je izraz za miris mladog vina, dok je “Mellov” izraz za staro vino.
10. Degustatori vina “vrte” vino u čaši da bi oslobodili njegove arome. Oni takođe ne pune čašu više od jedne trećine da bi ostavili prostor gde se ove arome mogu sakupljati.
11. Čaša dobrog vina ima produženi, dugotrajniji ukus.
12. Na degustaciji vina, u redu je ispljunuti vino. Kada prisustvujete takvim događajima, prihvatljivo je da popijete gutljaj vina i držite ga u ustima nekoliko sekundi, a zatim odlučite da ga progutate ili ispljunete. Takođe omogućava gostima da probaju mnoštvo vina, a da se ne opijaju.
13. Najveća boca vina je „Nebuchadnezzar“. veičine je 20 boca normalne veličine ili oko 15 litara.
14. Prva tri najznačajnija proizvođača vina u svetu su Francuska, Španija i Italija. SAD (Kalifornija) su na četvrtom mestu, a zatim Kina na petom mestu.
15. Dok je Kina tek peta po veličini zemlja po proizvodnji vina na svetu, ona je vodeće tržište za crveno vino. Nije to samo zbog ukusa, već se crvena boja vina smatra srećnom u kineskoj kulturi i favorizovana je od strane vlade.
16. „Nazdravljanje“ je nastalo u starom Rimu. Rimljani su nazdravljali ispuštanjem komada prepečenog hleba u vino kako bi se ublažio gorak ukus.
17. Vino se ranije čuvalo u vrećama od kozje kože. Englez ser Kenelm Digbi (1603-1665) izumeo je tamnozelenu bocu vina koju svi danas poznajemo.
18. Tri najistaknutije vrste vina su italijansko Cavit, čileansko Concha i Toro i australijsko žutorepo.
19. Vino se pravi od grožđa, ali ne od tipičnog stonog grožđa koje se može kupiti u supermarketu.
20. Postoji ispravan i pogrešan način da se drži čaša za vino. Pravilan način je držanje za dršku kako ruka ne bi zagrejala čašu i povećala temperaturu vina
21. Kada su u pitanju vina sa čepovima, flaše se čuvaju u ležećem položaju kako se čep ne bi smanjio i osušio i eventualno upao u vino. Tečnost koja dolazi u kontakt sa čepom takođe sprečava curenje vazduha u bocu.
22. Vino u susretu sa vazduhom brzo se pokvari.
23. Vina imaju toliko organskih jedinjenja da su složenija od krvnih seruma.
24. Boce sa simbolima životinja na etiketi poznate su kao “vino stvorenja” (critter wine).
25. Postoji 400 različitih vrsta hrasta od kojih se pravi burad za vino.
26. Potrebno je da popijete 7 čaša soka od pomorandže ili 20 čaša soka od jabuke da biste dobili istu količinu antioksidanata u jednoj čaši vina.
27. Za uparivanje u obrocima, teža hrana ide uz teže vino. Crveno vino se obično služi uz crveno meso, dok se belo vino služi uz piletinu ili ribu. Kada je u pitanju uparivanje vina sa desertom, konzumiraju se slatka vina.
28. Slatkoća vina se smanjuje kada ga ohladite. Crveno vino, međutim, gubi svoj voćni ukus ako postane previše toplo.
29. Ako sipate sok od grožđa u metalnu posudu i držite ga na toplom, imaće ukus vina, ali neće biti ukusno piće.
30. Od smanjenja rizika od raka do promovisanja dugovečnosti, ispijanje crvenog vina se pripisuje pozitivnim zdravstvenim prednostima sve dok pijete umereno.
